Uvodne napomene uz jedinstven kodeks poslovnog morala u privredi

Kodeks poslovnog morala u privredi

SUBJEKTI OBAVEZE PONAŠANJA U SKLADU SA POSLOVNIM MORALOM

POSEBNA PRAVILA PONAŠANJA U TRGOVINI (PROMETU)

POSEBNA PRAVILA PONAŠANJA U TURIZMU I UGOSTITELJSTVU

POSEBNA PRAVILA PONAŠANJA U OBAVLJANJU DELATNOSTI OSIGURANJA

POSEBNA PRAVILA PONAŠANJA U DELATNOSTI SAOBRAĆAJA

POSEBNA PRAVILA PONAŠANJA U ZANATSTVU

PREVENCIJA I SANKCIJE ZA POVREDU POSLOVNOG MORALA

POSTUPAK ZAŠTITE POSLOVNOG MORALA

Uvodne napomene uz jedinstven kodeks poslovnogmorala u privredi

Pravo, posebno u oblasti privrednih odnosa, poznavalo je i to bez obzira na to o kome je u opštem sistemu prava reč, institute koji su između prava i morala, oslanjajući se pretežno na jedan ili drugi sistem normi, na pravo ili na moral, ali objedinjavajući u sebi i jedne i druge, i pravne i moralne norme. Niz tih načela i normi, imajući svoj osnov u moralu dobijali su pravna obeležja zadržavajući u sebi i moralno načelo, bilo implicite bilo izričito eksplicite, u samom nazivu takvog pravnog instituta. U takva načela spada svakako načelo savestnosti i poštenja nemačkog prava ili dobre vere anglosaksonskog prava, načelo savesnosti ili dobre vere romansko pravo, ili načelo dobrih poslovnih običaja manje - više prihvaćeno u oba velika sistema. Pri tome, navedena načela teško je razlučiti od opšteg načela savesnosti koje se pretpostavlja kod izvršenja ugovora uopšte. Međutim, i to načelo, kao što to dobro ilustruje francuski građanski zakoni, ukazuje da ugovori obavezuju ne samo na ono što je njima izričito rečeno, već i na ono što proističe iz pravičnosti: iz postojanja običaja u prometu.

Još u većoj meri nego kod ugovora kod kojih je moralna strana ponašanja ugovornih strana sankcionisana nizom pravnih normi koje se primenjuju na ponašanja suprotna načelu savesnosti, kao i na nemoralna ponašanja dovođenja u zabludu, na prevaru, itd., pravo poseze za moralnim kategorijama i kada je u pitanju ponašanje subjekata koji učestvuju na trzištu uopšte. To se najpre ogleda u pojmovima o lojalnoj utakmici i utvrđivanju dela nelojalne utakmice.

U traženju odgovora na pitanja da li i pored postojanja izloženih pravnih instituta u našem pravu ili eventualne njihove recepcije iz uporednog prava, treba pristupiti i izradi kodeksa poslovnog morala koji bi se primenjivao u našoj privredi, diskusija organizovana u Komori povodom uporednopravne studije, pravila ponašanja u privredi, izjasnila se u prilog donošenja jedinstvenog kodeksa poslovnog morala odnosno pravila ponašanja u privredi Jugoslavije. Izraženo je mišljenje da sve donete kodekse iz različitih delatnosti treba ukomponovati u ovaj jedinstveni kodeks, radi jedinstvenog - celovitog regulisanja pravila ponašanja u privredi.

U skladu sa izloženim, Kodeks poslovnog morala u privredi sadrži u opštem delu opšta načela ponašanja u uslovima tržišne privrede, subjekte, obaveze ponašanja u skladu sa kodeksom i subjekte koji mogu pokretati postupak za zaštitu poslovnog morala. U posebnom delu data su pravila ponašanja u pojedinim delatnostima sa stanovišta poslovnog morala.

Najviše prostora dato je trgovini, a potom turizmu i ugostiteljstvu, osiguranju, saobraćaju i zanatstvu. Pri tom, neke od delatnosti, kao npr. zanatstvo, dati su u vrlo ograničenom obimu. Osnovna ideja vodilja prilikom izrade kodeksa bila je da punu sadržinu pravilima ponašanja mogu dati strukovne organizacije učesnika u privrednom prometu, odnosno u pojedinim delatnostima, što znači da je kodeks otvoren i za predlaganja pravila i za delatnosti koje nisu bile obuhvaćene Nacrtom kodeksa.

Iz teksta kodeksa može se videti da su u njemu obuhvaćena i pojedina pravila sadržana u nekim postojećim propisima, posebno iz oblasti nelojalne utakmice. Ovo je namerno učinjeno, jer se smatra da su to pravila koja po svojoj prirodispadaju u kodeks.

Kodeks poslovnog morala u privredi

Polazeći od značaja poslovnog morala učesnika u privrednim odnosima međusobnim i sa trećim licima, uvažavajući načela savesnosti, poštenja, pravičnosti, dobre vere i dobrih poslovnih običaja, učesnici u privrednim odnosima i prometu okupljeni u Komori, shodno odredbama člana 24. Statuta Privredne komore Jugoslavije

d o n o s e:

KODEKS POSLOVNOG MORALA U PRIVREDI

Opšta načela ponašanja u uslovima tržišnog privređivanja

1.Kodeks poslovnog morala u privredi je jedinstveni akt koji se primenjuje na čitavoj teritoriji SRJ i pred svim sudovima časti zavisno od njihove nadležnosti.

2.U međusobnim poslovnim odnosima i u odnosima sa trećim licima, potrošačima i korisnicima usluga, subjekti privrednih odnosa dužni su da se ponašaju profesionalno i u skladu sa poslovnim moralom koji nalažu pravila struke i shvatanja sredine.

3.Poslovni moral pretpostavlja poštovanje načela savesnosti i poštenja, poštovanje pravičnosti, postupanje u dobroj veri i u skladu sa dobrim poslovnim običajima, kao i svako drugo postupanje koje učesnici u privrednim odnosima očekuju od druge strane u odnosu na sebe.

4.Povredom poslovnog morala smatraće se svako postupanje suprotno poštovanju prethodno iznetim načelima, postupanja koje je u suprotnosti sa pravilima ovog kodeksa, kao i svako drugo postupanje koje se, prema opštem uverenju koje vlada u privredi i društvu, smatra povredom poslovnog morala.

5.Pri oceni da li je postupanje određenog učesnika u privrednim odnosima u skladu sa poslovnim moralom, polazi se od već utvrđenih načela savesnosti i poštenja, pravičnosti, dobre vere i dobrih poslovnih običaja, moralnih pravila utvrđenih ovim kodeksom, kao i prakse sudova časti u privrednim komorama.

6.Postojanje povrede poslovnog morala utvrđuje se na osnovu opšte klauzule sadržane u tački 3. i 4. opštih načela i posebnih odredbi ovog kodeksa.

7.Postojanje povrede poslovnog morala utvrđuju sudovi časti komora prema nadležnosti definisanoj Zakonom o Privrednoj komori Jugoslavije i pravilnicima o sudovima časti Privredne komore Jugoslavije, republičkih, pokrajinskih i drugih komora.

8.Sankcije za povredu poslovnog morala utvrđene ovim kodeksom prevashodno su moralno - društvenog karaktera.

SUBJEKTI OBAVEZE PONAŠANJA U SKLADU SA POSLOVNIM MORALOM

9.Subjekti privrednih odnosa, u svim delatnostima (proizvodnim, prometnim, uslužnim, turističkim, ugostiteljskim, zanatskim i drugim), osiguranju, drugim privrednim delatnostima dužni su da se u vršenju svoje delatnosti i prometu ponašaju u skladu sa poslovnim moralom dogovorenim u kodiranim ovim kodeksom.

Subjekti obaveze ponašanja u skladu sa poslovnim moralom odgovaraju za povrede poslovnog morala koje čine ili koje učine lica pod njihovom firmom ili po njihovom ovlašćenju preduzimaju određene radnje u vršenju privredne delatnosti odnosno poslova u prometu.

Pod poslovnim prometom podrazumeva se svaka vrsta prometa.

SUBJEKTI KOJI MOGU ZAHTEVATI POŠTOVANJE POSLOVNOGMORALA
(POKRETATI POSTUPAKZA ZAŠTITU POSLOVNOG MORALA)

10.Zaštitu poslovnog morala može zahtevati odnosno postupak za zaštitu poslovnog morala može pokrenuti svaki subjekt koji obavlja neku privrednu delatnost i učestvuje u prometu, članica Komore, lica ovlašćena Pravilnikom o Sudu časti, kao i svaki potrošač ili korisnik usluga.

11.Posebnu brigu o poštovanju poslovnog morala imaju komore, profesionalna udruženja i organizacije, kao i organizacija potrošača.

U svrhu zaštite poslovnog morala organizacije iz prethodnog stava preduzimaju mere u cilju podizanja poslovnog morala učesnika u prometu, koristeći posebno sredstvo javnog informisanja, deluju neposredno u cilju prevencije kada je to svrsishodno i mogu pokretati postupak za zaštitu poslovnog morala kada jeto u opštem interesu.

POSEBNA PRAVILA PONAŠANJA U TRGOVINI (PROMETU)

a) UGOVORI U TRGOVINI (POSLOVNI MORAL KOD
ZAKLJUČIVANJA UGOVORA U TRGOVINI)

12.Pri zaključivanju ugovora predpostavlja se uzajamno poverenje i poštovanje interesa oba (svih) učesnika u obligacionom odnosu.

Svako prikrivanje ili netačno prikazivanje činjenica u odnosu na predmet ugovora i okolnosti posla i povreda načela pravičnosti u pogledu poštovanja interesa druge strane odnosno drugih učesnika u poslu predstavlja povredu poslovnog morala.

13. Smatraće se da nisu u skladu sa poslovnim moralom uslovi ugovora koji su u neskladu sa trgovačkim potrebama nametnutim putem athezionih ugovora (ugovora po pristupu, formuliranih ugovora) korišćenjem teške ekonomske situacije, pretnje i prevare ili dovođenje u zabludu, ako dovode do opšteg poremećaja ravnoteže (ravnopravnog položaja ) između partnera.

14.Suprotni poslovnom moralu smatraće se i uslovi ugovora koji nisu u srazmeri sa poslovnim rizikom koji se ugovorom preuzima.

15.Ponuda ili zahtev da se podnese ponuda treba da su u skladu sa trgovačkom razumnošću.

Neće se smatrati razumnim ponude ili zahtevi za određenom robom u količinama koje su u nesrazmeri sa procenom učinjenom u dobroj meri odnosno uobičajenom ili ranije nuđenim odnosno isporučenim količinama između partnera.

16.U izvršavanju ugovora učesnici su dužni da postupaju u dobroj meri polazeći od načela da ugovori obavezuju i na sve posledice koje proizilaze iz običaja i shvatanja o pravičnosti koje postoje u sredini u kojoj se ugovor zaključuje, odnosno izvršava.

Pod dobrom verom u trgovini podrazumevaju se poštenje u pogledu činjenica i poštovanje razumnih trgovačkih standarda o korektnom ponašanju u trgovini.

Pod trgovačkim običajem podrazumeva se postupak ili način poslovanja koji se normalno poštuju u nekom mestu, struci ili poslovanju.

Poslovna praksa uspostavljena između partnera ima prednost (prvenstvo) u odnosu na običaje (sopstveni običaji).

17.Učesnici u ugovoru su dužni da postupaju u skladu sa pažnjom dobrog privrednika.

Pod pažnjom dobrog privrednika podrauzumeva se pažnja koja se redovno može očekivati od prosečnog učesnika u ugovoru, prema pravilima njegove struke.

18.U skladu sa poslovnim moralom je ispunjenje sporednih (akcesornih) obaveza i posle prestanka ugovora, ako se to redovno očekuje prema vladajućim običajima.

19.Svaka ugovorna strana ne može vršiti prava koja joj pripadaju ako je svojim ponašanjem stvorila utisak da se odrekla vršenja tih prava.

20.Nije u skladu sa poslovnim moralom odbijanje robe zbog neznatnih nedostataka.

21.Nije u skladu sa poslovnim moralom uspostavljanje prodaje određene robe kupovinom neke druge robe.

22.Poslovni partner je dužan da čuva poslovnu tajnu koju je saznao u poslovnom kontaktu sa partnerom.

23.Suprotno je poslovnom moralu odavanje uslova ponuđenih u javnom nadmetanju od strane jednog od učesnika u cilju pribavljanja povoljnije ponude drugog učesnika, kada se nadmetanje vrši podnošenjem zatvorenih (tajnih) pismenih ponuda.

24.Suprotno poslovnom moralu korišćenje dominantnog položaja kod zaključivanja ugovora.

25.Suprotno je poslovnom moralu podsticanje na raskid ugovora sa drugim licem odnosno otežavanje zasnivanja takvog odnosa.

26.Suprotno je poslovnom moralu neovlašćeno korišćenje usluga trgovačkog putnika, trgovinskog predstavnika ili zastupnika drugog trgovca.

27.Suprotno je poslovnom moralu netačno i lažno prikazivanje svoje firme odnosno ličnosti, robe ili radova u odnosu na druge konkurente.

28.Suprotno je poslovnom moralu korišćenje tuđe ponude do koje se došlo prevarnim putem.

29.Nije u skladu sa poslovnim moralom neopravdano neizvršenje ili jednostrano raskidanje ugovora.

30.Nije u skladu sa poslovnim moralom davanje poklona ili obećanja koristiti radi povlašćivanja.

31.Nije u skladu sa poslovnim moralom kopiranje tehničkih pronalazaka - rezultata rada trećih lica.

32.Nije u skladu sa poslovnim moralom davanje ovlašćenja za korišćenje sopstvenih spoljnih oznaka odnosno oznaka svoje firme drugim organizacijama na način kojim se stvara zabuna na tržištu.

33.Nije u skladu sa poslovnim moralom kršenje odnosno ne pridržavanje sporazuma o uslovima prometa.

b) POSLOVNI MORAL U TRGOVINI NA MALO

34.Učesnici u poslovnom prometu u međusobnoj konkurenciji dužni su da postupaju u skladu sa poslovnim moralom i da se uzdrže od svakog postupanja čiji

bi motiv odnosno koje bi bilo suprotno poslovnom moralu.

35. Kao radnje čiji su motivi odnosno koje su suprotne poslovnom moralu, smatraće se naročito:

1/preprodaja robe između neovlašćenih lica;

2/nedozvoljena trgovina u cilju sticanja nezakonite dobiti izbegavanjem plaćanja društvenih obaveza;

3/stavljanje u promet ili ne povlačenje iz prometa robe koja je izgubila propisane norme kvaliteta (prošao rok upotrebe) ili higijenski neispravne robe,

4/stvaranje veštačke nestašice robe radi podizanja cena;

5/prikrivanje robe u očekivanju najavljenog poskupljenja;

6/oglašavanje prividne rasprodaje ili prividnog sniženja cena;

7/obmanjivanje potrošača u pogledu kvaliteta i količine robe i drugih svojstava robe, kao i porekla robe;

8/netačno informisanje kod prodaje robe na kredit;

9/pridobijanje kupca - korisnika usluga davanjem ili obećanjem nagrada ili neke druge imovinske koristi koje premašuju uobičajene reklamne nagrade;

10/dovođenje potrošača u zabludu nepotpunim javnim oglasima kod prodaje robe uz akontaciju cene;

36.Prodavci su dužni da sa predmetima nađenim u prodavnici koji ne pripadaju prodavcu (zaboravljeni predmeti) postupaju kao da im je poverena na čuvanje.

Posle proteka 8 dana od dana nalaženja, ako vlasnik nije došao po zaboravljeni predmet, prodavac je dužan da preda Birou za izgubljene stvari.

Nađene predmete prodavac je dužan da popiše sa datumom nalaženja.

37.Prodavac u samousluzi ima, kada za to postoji osnovana sumnja, pravo kontrole stvari ostavljenih odnosno unetih u prodavnicu, ali je dužan da to čini uz prethodno obaveštavanje vlasnika i u njegovom prisustvu.

38.U ophođenju sa kupcima prodavac je dužan da pokaže strpljenje i pažnju, polazeći od načela da je on tu radi kupca, a ne obrnuto. Ovo ponašanje pretpostavlja ljubaznost, predusretljivost i spremnost na potpuno onformisanje kupca u pogledu robe koja je izložena prodaji, garancija za kvalitet i uslova plaćanja.

39.Prodavac je dužan da u prodavnici obezbedi asortiman robe koji je uobičajen za odgovarajuću vrstu i veličinu prodavnice kojoj kategoriji pripada prodavnica u pitanju

40.Prodavac je dužan da obezbedi red koji vlada u prodavnici i da ne dozvoli uvođenje domaćih životinja u prodavnicu.

c) POSLOVNI MORAL U SPOLJNOTRGOVINSKOM POSLOVANJU

41.Pri obavljanju spoljnotrgovinskog poslovanja učesnici su dužni da se pridržavaju relevantnih pravila ponašanja, da čuvaju ugled SRJ u inostranstvu i da posluju u skladu sa poslovnim moralom.

Povreda ugleda zemlje u inostranstvu i postupanje protivno poslovnom moralu nastaje naročito u slučajevima kada dođe do:

1/povrede ugovora sa ino-partnerom ili do neopravdanog jednostranog raskida ugovora;

2/izvoza robe neodgovarajućeg kvaliteta;

3/izvoza robe bez obezbeđivanja potrebnih atesta o kvalitetu;

4/izvoza robe po proteku dogovorenih rokova;

5/nepoštovanja dogovorene dinamike za izvoz robe;

6/nepravilnog etiketiranja robe u izvozu;

7/upotrebe neodgovarajuće ambalaže usled čega može doći do promene kvaliteta robe u izvozu;

8/korišćenje zaobilaznih puteva u prevozu robe do krajnjeg kupca usled čega se uvećavaju troškovi transporta;

9/angažovanje većeg broja posrednika ako se time znatno umanjuje vrednost izvoza;

10/uvoza robei njenog puštanja bez obezbeđivanja potrebnih atesta;

11/uvoza robe neodgovarajućeg kvaliteta;

12/izigravanje instituta kontingenta nenamenskimkorišćenjem robe iz uvoza;

13/neblagovremeno preuzimanje robe na carini radi čega dolazi do uskladištenja robe;

14/uvoza mašina i aparata i uređaja u rastavljenom stanju - u delovima, a u cilju izbegavanja propisa za uvoz rakve robe;

15/prodaje robnog i deviznog kontingenta za uvoz odnosno izvoz robe ili prodaje izvoznih kvota,

16/obavljanju spoljnotrgovinskih poslova u izvozu i uvozu uz nanošenje materijalne štete drugim preduzećima.

42.Protivno je poslovnom moralu u spoljnotrgovinskom poslovanju kada učesnik čini delo nelojalne konkurencije definisanog zakonskim propisima,

43.Protivno je poslovnom moralu i neostvarivanje saradnje privrednih subjekata sa PKJ i nadležnim državnim organima u poslovima izvođenja investicionih radova u inostranstvu, zastupstva, kao i u poslovima vezanim za ugovore o dugoročnoj poslovnoj saradnji i davanja netačnih podataka o ovim poslovima.

POSEBNA PRAVILA PONAŠANJA U TURIZMU I UGOSTITELJSTVU

A) POSLOVNI MORAL U OBAVLJANJU DELATNOSTI I
ZAKLJUČIVANJU UGOVORA U TURIZMU I UGOSTITELJSTVU

44. Pri obavljanju delatnosti i zaključivanju ugovora u turizmu i ugostiteljstvu subjekti koji obavljaju delatnost treba da postupaju u skladu sa običajima i uzusima struke, nastojeći da partnere, koji nastupaju u dobroj veri, objektivno informišu o sebi i uslovima posla, odnosno usluga koje se nude.

U tom smislu smatraće se ponašanje suprotnim poslovnom moralu naročito:

1/pogrešno ili netačno obaveštavanje ili prikrivanje informacije o prirodi i kvalitetu usluga koje nude drugi subjekti turističkih i ugostiteljskih usluga;

2/obmanjivanje partnera u pogledu vrsta, kvalitetu i solidnosti usluga koje nude drugi subjekti turističkih i ugostiteljskih usluga;

3/uslovljavanje zaključivanja ugovora o angažovanju turističkih i ugostiteljskih kapaciteta posebnim uslovima kojima se prihvatanje posla vezuje za prihvatanje drugih usluga koje nisu neposredno vezane za turističke, odnosno ugostiteljske usluge u pitanju;

4/saopštavanje krajnjim korisnicima, bez saglasnosti partnera podataka koji su korišćeni prilikom obrazovanja cene turističke usluge u paket aranžmanu;

5/neovlašćenoiznošenje podataka koji predstavljaju poslovnu tajnu partnera, a čije objavljivanje nanosi štetu partneru;

6/ugovaranje angažovanja istih smeštajnih kapaciteta u istom vremenskom periodu sa više turističkih agencija, odnosno neposrednih korisnika usluga,

7/neizvršavanje obaveze plaćanja u rokovima koji su uobičajeni ili proizilaze iz poslovnog aranžmana;

8/neobezbeđivanje materijalnih dokaza koji su neophodni za zaštitu prava poslovnog partnera u odnosima sa trećim licima;

9/reklamiranje i propagiranje svojih turističkih ili ugostiteljskih usluga na način kojim se krajnji korisnici dovode u zabludu u pogledu pružaoca usluga, odnosno njegovih indentiteta;

10/ugrožavanje poslovnog ugleda partnera;

11/lažno predstavljanje ličnih svojstava pojedinih lica angažovanih u pru+anju turističkih suluga (turistički vodiči, animatori, itd.) kojim se ruši ugled poslovnog partnera.

45.Smatraće se ponašanju suprotnim poslovnom moralu nastojanje da se korisnici usluga koji su dovedeni posredstvom agencija nagovore da ubuduće usluge ugovore neposredno sa pružaocem usluga (hotelskom organizacijom) bez posredovanja agencije (preuzimanja) gosta od strane hotela).

46. U slučaju više sile koja onemogućava realizaciju programiranog putovanja pružalac turističke usluge nastojaće u skladu sa poslovnim moralom, da korisniku omogući adekvatnu zamenu.

B) POSLOVNI MORAL U ODNOSIMA PRUŽAOCA USLUGA
PREMA KRAJNJIM KORISNICIMA (GOSTIMA)

47.Pri pruđanju usluga krajnjim korisnicima turističke, odnosno ugostiteljska organizacija treba krajnjem korisniku da omogući potpuno korišćenje ugovorenog aranžmana odnosno usluge trudeći se da te usluge odgovaraju uslugama dobrog domaćina vodeći računa o tome da je u interesu profesija da maksimalno ugodi korisniku, polazeći od načela da turistička, odnosno ugostiteljska organizacija postoji radi gosta.

Svako neispunjavanje "datih obećanja" nezainteresovanost za želje gosta i za njemu data "obećanja", smatraće se suprotnim poslovnom moralu i to naročito:

1/neobaveštavanje ili pogrešno obaveštavanje korisnika usluga o bitnim elementima usluga i njegovim pravilima,

2/neispunjavanje programa putovanja odnosno nekih njegovih elemenata bez objašnjenja i nuđenja zamene uz saglasnost korisnika,

3/nepridržavanje uzansi i standarda usluga propisanih ili uobičajenih u struci,

4/nepridržavanje obećanih uslova putovanja i smeštaja korisnika usluga,

5/propuštanje zaštite integriteta korisnika za vreme trajanja turističkog putovanja,

6/svaka druga radnja kojom se uvažavaju opravdani prigovori korisnika ili sprečava ostvarivanje njegovih prava prema ugovoru.

48.Smatraće se suprotnim poslovnom moralu izdavanje vaučera (turističke uplatnice) za već popunjene smeštajne kapacitete.

49.Pružalac turističkih usluga dužan je da se pridržava svog cenovnika usluga

Samo izuzetno, u slučaju bitno promenjenih okolnosti u koje pružalac usluga dospe bez svoje krivice, zbog eventualne docnje, ružalac usluga može menjati cenu uz obavezu da korisniku ponudi odgovarajuću zamenu u skladu sa ugovorenim cenama a u skladu sa dobrim poslovnim običajima struke.

POSEBNA PRAVILA PONAŠANJA U OBAVLJANJU DELATNOSTI OSIGURANJA

50.U obavljanju delatnosti isiguranja, osiguravajuće organizacije treba, polazeći od svrhe osiguranja da zaštite osiguranika od posledica rizika od kojih ga osiguravaju, da osiguranika objektivno i potpuno obaveštavaju o uslovima osiguranja, stepena i obima sigurnosti, odnosno zaštite koju mu osiguranje nudi i da se uzdrže od svih radnji koje bi, suprotno poslovnom moralu, stvarale kod osiguranika lažnu ili nepoppunu sliku o osiguravajućoj zaštiti koju mu osiguravajuća organizacija pruža zaključenjem ugovora.

51.U skladu sa prethodno iznetim načelom smatraće se suprotno poslovnom moralu:

1/neobaveštavanje osiguranika o opštim i posebnim uslovima osiguranja, franšizma, samopridržaju, premijama i drugim elementima važnim za opredeljivanje osiguranika da zaključi ugovor o osiguranju;

2/iznošenje netačnih činjenica o sopstvenom društvu, odnosno osiguravajućoj organizaciji ili o konkurentskoj organizaciji u cilju navođenja osiguranika da se opredeli za zaključivanje ugovora sa ponudiocem u pitanju;

3/primamljivanje osiguranika da zaključi ugovor nuđenjem nižih premijskih stopa od onih sadržanih u tarifi premija osiguravajuće organizacije, odobravanjem popusta na premiju kod ugovaranja visokih suma osiguranja ili dugoročnih osiguranja, nuđenjem vraćanja dela premije u slučaju nenastupanja osiguranog slučaja;

4/dovođenje osiguranika u zabludu korišćenjem nedovoljno jasnih izraza kao što su: "svi" (rizici), "potpuno" ili "puno" (pokriće) "hospitalizacija" i slični izrazi;

5/nepružanje saveta osiguranicima ili odbijanje davanja objašnjenja na njihov zahtev odnosno davanje nepotpunih obaveštenja.

52.Nije u skladu sa poslovnim moralom ako osiguravajuća organizacija, zbog bilo kakvih razloga, poslovnog interesa ili intervencija spolja, naknadi osiguraniku štete od nepokrivenih rizika.

53.Suprotno je poslovnom moralu dopuštanje od strane osiguravajuće organizacije da osiguranik, u slučaju nastupanja osiguranog slučaja sam utvrđuje uzrok i visinu štete.

54.Osiguravajuća organizacija postupa suprotno poslovnom moralu ako zaključivanjem ugovora o jednoj vrsti osiguranja uslovljava istovremenim zaključivanjem ugovora (obuhvatanjem) o drugoj vrsti osiguranja (nameštanje vezanog osiguranika).

NAPOMENA: Pravila ponašanja u obavljanju delatnosti iz oblasti osiguranja objediniti sa pravilima utvrđenim u Kodeksu o ponašanju u poslovima osiguranja (Glasnik PKJ, broj 1 i 2/93) od 4. januara 1993. godine, nakon usaglašavanja.

POSEBNA PRAVILA PONAŠANJA U DELATNOSTI SAOBRAĆAJA

55.Pružaoci usluga u saobraćaju, privatnom i javnom, dužni su da se, u međusobnoj utakmici i pružanju usluga korisnicima, ponašaju u skladu sa poslovnim moralom koji vlada u njihovoj profesiji.

A) ODNOSI U MEĐUSOBNOJ UTAKMICI

56.U skladu sa poslovnim moralom pružaoci usluga u saobraćaju u međusobnoj utakmici treba da se uzdrže, odnosno smatraće se suprotnim poslovnom moralu naročito sledeći postupci:

1/nuđenje usluga konkurenata bez obzira da li se iznose lažne ili tačne činjenice

2/preuzimanje putnika ili roba lažnim obećanjima;

3/kršenje dopuštenih sporazuma kojima se, u okviru svoje branše pristupilo;

4/učešće u sporazumima koji su na štetu korisnika usluga (putnika ili pošiljaoca robe)

B) ODNOS PREMA PUTNICIMA

57.U skladu sa poslovnim moralom prevoznici odnosno pružaoci usluga u svim vrstama saobraćaja dužni su naročito:

1/da se staraju da putnik obavi putovanje na vreme i u skladu sa pogođenim uslovima;

2/da u pružanju usluga obezbede da njihovo osoblje ili lično budu ljubazni prema korisniku, polazeći od maksime da su oni u poslu radi zadovoljavanja potreba i želja korisnika odnosno putnika, a ne obrnuto;

3/da, u slučaju potrebe, obezbede adekvatnu zamenu ako tokom pružanja usluga iskrsnu nepredviđene prepreke da se započeta usluga (prevoz) okonča na započeti način, odnosno u angažovanom prevoznom sredstvu;

4/da osoblje koje angažuje u pružanju usluga, obuči u duhu poslovnog morala svestan da u odnosu prema korisnicima angažovano osoblje predstavlja samo pružaoca usluga.

C) ODNOS PREMA ROBI (TOVARU) PRIMLJENOJ NA PREVOZ

58.U skladu sa poslovnim moralom u vezi sa robom (tovarom, pošiljkom), primljenom na prevoz, pružalac usluga treba naročito:

1/da sa robom odnosno pošiljkom postupa kao sa svojom (da pokaže pažnju dobrog domaćina);

2/da pošiljaocu pomogne kod sastavljanja deklaracije odnosno popune tovarnog lista, kako bi roba odnosno pošiljka bila otpremljena pod najpovoljnijim i najsigurnijim uslovima za pošiljaoca;

3/da ispolji pažnju u ispunjenju obaveza koje proizilaze iz spora ili se obligacionim pravom pretpostavljenom, a koji bi proistekla iz maksimalne pažnje dobrog privrednika i poštovanja dobrih poslovnih običaja.

POSEBNA PRAVILA PONAŠANJA U ZANATSTVU

59.Pružaoci usluga u zanatstvu, treba u pružanju usluge da ispolje lično poštenje i maksimalno zalaganje da se zadovolji mušterija, polazeći od toga da su to osnovna načela u ispoljavanju poslovnog morala u zanatstvu.

60.Pružalac usluga u zanatstvu treba korisnika usluge (mušteriju) da upozna sa eventualnim rizikom zahtevanog načina pružanja usluge.

61.Pružalac usluge dužan je da pokaže brigu o poverenom mu materijalu u svrhu pružanja usluge.

62.Solidnost i trajnost usluge vodeće su načelo poslovnog morala u pružanju usluge u zanatstvu, koje, ako se ne poštuje, predstavlja grubu povredu poslovnog morala.

63.Nepostupanja ili neblagovremeno postupanje po uloženoj reklamaciji korisnika usluge, čini povredu poslovnog morala u zanatstvu.

64.Nije u skladu sa poslovnim moralom nekorektno i zlonamerno prikazivanje usluga svojih konkurenata u cilju privlačenja korisnika, odnosno njihovog odvraćanja od korišćenja usluge konkurenata.

PREVENCIJA I SANKCIJE ZA POVREDU POSLOVNOG MORALA

65.Komora, stručna udruženja i profesionalne organizacije organizovaće sistematsku aktivnost na podizanju poslovnog morala, delujući pre svega na učesnike u poslovnom prometu, kao i na stvaranje javnog mnjenja u cilju energične osude slučajeva kršenja poslovnog morala.

66. Mere za povredu poslovnog morala su:

- Javna opomena sa objavljivanjem na Upravnom odboru Komore,

- Javna opomena sa objavljivanjem u jednom dnevnom listu,

- Javna opomena sa objavljivanjem u više dnevnih listova,

- Zabrana poslovanja u unutrašnjoj i spoljnoj trgovini od 3 do 6 meseci.

67.Pored meta iz prethodne tačke za povredu poslovnog morala mogu se izreći i zaštitne mere i to:

- Zabranu učešđća u radu u organima i telima Komore, i

- Zabranu učešća na sajmovima u zemlji i inostranstvu.

68.Zbog povrede poslovnog morala može se od prekršioca u posebnom parnici zahtevati i naknada štete pričinjene povredom poslovnog morala.

POSTUPAK ZAŠTITE POSLOVNOG MORALA

69.Zaštita poslovnog morala sprovodi se pred nadležnim Sudom časti pri Komori u postupku predviđenom Pravilnikom o Sudu časti te Komore.

70.Postupak otpočinje podneskom lica koje je ovim Kodeksom odnosno pravilnikom o sudu časti ovlašćeno na pokretanje postupka

71.Podnesak kojim se pokreće postupak mora da sadrži naziv, zanimanje i adresu učinioca povrede poslovnog morala, opis radnje kojom je povređen poslovni moral, odgovarajuće dokaze i potpis.

72. Načela postupka su:
- Načelo dispozicije,
- Raspravno načelo,
- Načelo obostranog saslušanja,
- Načelo javnosti,
- Načelo dvostepenosti.

73. O izvršenju odluke stara se Sud časti pred kojim se vodi postupak.

74. Kodeks je usvoljen na Skupštini Privredne komore Jugoslavije, održanoj 29. juna 1995. godine i primenjivaće se po objavljivanju u Glasniku Privredne komore Jugoslavije.

REGIONALNA PRIVREDNA KOMORA UŽICE
[vesti] [o komori] [region] [privreda] [servis] [bilten]
[kalendar] [kontakt] [uredništvo] [linkovi] [english]
www.rpk-uzice.co.rs